Mene (ni)je briga

5

Znaš i ja sam radoznala. Rado bih čula glas prijatelja, pila kafu i u četiri oka se smijala. Slušala kako je na poslu, kako su djeca, ko ga sve nervira, kakva je bila večera proşlog vikenda, gdje planira na godišnji odmor i koliko mu fali sati dnevno da ima više slobodnog vremena. Da vidim da je zdrav, sretan, ljut, nasmijan…

Ali, u četiri oka nije lako izvodljivo. Telefonski s nekim prijateljima je čak nemoguće, jer se ne javljaju svaki put, s nekima bude formalno, s nekima baš kao da ste na kafi.

Volim ih sve i brojim dane do kafe u četiri oka. Dovim da su dobro i zdravo. Obradujem se fejsbuk objavi, slici nekoj, i nedostajanje lakše podnosim.

Ali, kažu to nije radoznalost. Kažu nije me briga. Ne znam pitanja postavljati.

Možda. Možda da znam, ranije bih saznala za razvod par voljenih ljudi, možda bih ranije saznala za novog člana porodice drugih voljenih ljudi, za.. Ali, saznala sam kad su oni mislili da je vakat da kažu i da pričaju o tome. Ja ne volim ispitivanja, niti volim da mene ispituju niti ja koga. Tačka.

Mene je briga. Kad te poželim baš ja te zvrcnem ili pošaljem poruku, inače si na sigurnom mjestu ako te volim. Volim da čujem da si dobro, da te nasmijem, da se veselimo. Ali, volim da znaš i da sam tu i kad nisi dobro. Ja ne odustajem od onih koje zavolim.

2 thoughts on “Mene (ni)je briga”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *